Kad sam se obavestio da je Olivera Bećković u „Utisak nedelje“ pozvala na informativni razgovor u svojstvu građana Savu Manojlovića, Micu Zavetnicu i Jovu Bakića – tim redosledom – znao sam da mi nema druge nego da odem u Rim, tj. da se u 20.30 namestim pred televizor i da čekam čuda i pokore. Nije „Utisak“ čestito ni počeo, a stekao sam utisak da se Jovo Bakić iz revolucionarne faze vratio na predrevolucionarna fabrička podešavanja, što će reći na trezveno sagledavanje stanja u srpskom društvu, koje nije nimalo ružičasto. Daleko od toga. Mračno je kao u rogu… Ostatak „Utiska“ – sve do pauze posle koje idu utisci, kad sam isključio televizor i latio se knjige – bio je ispunjen uobičajenim tabloidnim prepičkavanjima tipa čiji je muž kurva, ko je prava, ko lažna opozicija, ko je poslednji video Miru Marković, kome Vučić prikuplja potpise, koga najviše čereče režimski tabloidi, a koga maze, i sve tako nešto i sve u tom smislu. Knjiga kojoj sam se po ko zna koji put vratio u samoodbrani od utisaka kojih mi je bila puna glava zove se „Uspon beznačajnosti“. Autor se zove Kornelijus Kastorijadis. Must read. Piše Svetislav Basara o emisiji koju ćete na YouTubeu moći vidjeti tek za koji dan, a trenutačno su dostupni samo Utisci. Jovu Bakića vrijedi uvijek čuti. Basara je posvetio i sljedeću kolumnu istoj temi.
