Film od kojeg ti je toplo, ali ne i vruće
The Aquatic Effect (2016): Kritika svijeta u kojem se grubost tumači kao snaga
Inspirisan romanom Deep End iz 1970. godine (možda zbog toga i nema mobilnih naprava i drugih skalamerija), The Aquatic Effect ispravlja sve ono što se tamo propustilo i krupnja u neobičnu romantičnu komediju, koja beži od formule on sreće nju, ona sreće njega, onda pate zbog neke strašne nepravde, da bi se na kraju izljubili u parku i izrodili idealan broj dece (2,5). Humor je zdrav, čak i kad Samir zapuca na Island, ne bi li sustigao voljenu (ne pokušavajte kod kuće). Onaj kojeg bi mnogi svrstali u prosečne muškarce čini natprosečne stvari zbog ljubavi (skupa je karta do Islanda), a sve zbog toga što veruje u srodne duše. Te duše u realnom životu imaju ograničen rok trajanja, a film nas oslobađa toga – da ne verujemo u „živeli su srećno do kraja života“ verovatno bismo odavno bili mrtvi. XXZ