Kim Džong Vučić
Svetislav Basara: Druga strofa
Nema praktično dana da me neki detalj iz naše takozvane stvarnosti ne podseti na scenu iz nekog filma, po pravilu – neke parodije ili nekog teškog mraka, ponekad i horora… Pa na koji film me je ovo podsetilo? Eh, na koji. Film je teška lakrdija, neće se naći među kandidatima za Oskara, zove se Intervju, a „radi se“ o dvojici američkih novinara koji su potegli u Severnu Koreju da naprave intervju sa dragim unukom, Kim Džong Unom, u čemu (bar u filmu) i uspevaju… (rez) …Druga, međutim, strofa nešto je sasvim drugo. „Hvala tebi“ – pevuši nadalje devojčica, a ja citiram po sećanju, u stvari improvizujem – „dragi, druže Un, što si genijalan kakav si/ napravio moćne interkontinentalne rakete sa nuklearnim glavama/ koje će uskoro preleteti okean i američke gradove ogrezle u kapitalističko zlo smrviti u prah i pepeo. Hvala tebi, dragi druže Un/ što ćeš nama, korejskoj socijalističkoj deci, omogućiti da u direktnom prenosu gledamo kako mozgovi, ruke i noge kapitalističke dece lete u vazduh.“ – piše i prepjevava po sjećanju Svetislav Basara za Danas. Ako niste ništa razumjeli čitajte cijeli tekst.