Poetska i politička sudbina Istočne Njemačke bile su isprepletene
Stasijev tajni književni klub: Špijuni pjesnici
Na vrhuncu napete druge faze hladnog rata, grupa Štazijevih starešina, oficira propagande i graničara sastajala se u dobro utvrđenom kompleksu u socijalističkom Istočnom Berlinu. Od proleća 1982. do zime 1989. okupljali su se jednom u 4 nedelje od 4 do 6 popodne u domu kulture u prostorijama gardijskog puka Feliks Dzeržinski (paramilitarnog krila Štazija), u gradskom okrugu Adlershof. Nisu se okupljali da bi zamišljali scenarije nuklearnog rata, planirali kampanje dezinformisanja ili usklađivali tehnike infiltracije, već da nauče jampski pentametar, obrasce unakrsne rime i petrarkijanski sonet. Za 7 godina, grupa koja je u internoj komunikaciji pominjana pod imenom “Radni kružok književnih čekista” objavila je dve antologije poezije. Ako zaista želim da razumem zašto je Štazi osnovao kružok i kako je nameravao da ga upotrebi, rekao mi je Polinske, trebalo bi da nađem Uwea Bergera, bivšeg umetničkog rukovodioca kluba… Peščanik