“O nastanku pjesme mogao bih napisati kratki roman.” započeo je Edo. “Kad mi je Koolade poslao taj beat, za jednu noć sam napisao i pjesmu. Beat je takav da izvlači sve iz tebe. Znao sam da mi u pjesmi treba i Đorđe Miljenović” Ali i dalje je nedostajalo “ono nešto”. “Neki govor, recital, istina koja će emotivno protresti i istresti iz gaća sve nas… Rade Šerbedžija… Pronašo sam njegov broj, nije bilo lako nazvat takvog giganta, znam i koliko je zauzet. Poslao sam mu mailom pjesmu i svidjela mu se. Tražili smo odgovarajući tekst, bacali jedan drugome prijedloge. Nešto moje, nešto njegovo, nešto tuđe, ali nikako da kliknemo obojica s to je TO. I onda je Rade samo javio da je poslao pjesmu Miljenku Jergoviću i da je on rekao ma nema frke, napisat će tekst za njega, za nas. Pa jebote ovo će biti plafon! To mi je bila prva pomisao.” “Kakva pjesma… Motaj kablove. Emotivna, jako osobna pjesma, teško mi je za slušat, teško za repat. Čišćenje, to je TO, zbog ovog radim ovo što radim”, zaključuje Edo Maajka. Novilist