Robi K.: Didini žetončići - Monitor.hr
10.04. (12:00)

Boli njega uvo, on je već dobio bicikleto

Robi K.: Didini žetončići

Dida je rekao: „Znači, ovakvi je plan! Pošto van je časna rič zakurac, Robi će poć sa vama na biralište! Ka moj promatrač! Da se na svoje oči uviri dašte ispravno glasat!“ Tata je podviknijo: „Kako će Robi ić na biralište kad ka mali pizdunčić nema pravo glasa?“ Dida je rekao: „Šta? Jel možda ustav brani da se dovede dite na glasačko misto?“ Mama je podviknila: „Ali glasanje je tajno, čako!“ Dida je rekao: „Šta? Jel ti možda ustav brani da pokažeš ditetu koga si zaokružila?“

Mama i tata su gledali u dida sa raskobečenim očima. Dida je rekao: „Znači, ako moj promatrač raportira da ste glasali kako triba, ja neću pisat oporuku! Šta dalje znači da će kuću, maslinik i vinograd na Šolti, u slučaju moje nagle smrti, naslidit rođena mi ćer! Kapito?“ Mama i tata su blejali sa zinutim ustima. Dida je pogledao na uru i rekao je: „Imate jušto pet minuti da se odlučite!“ Onda je mama u roku munja izjurila iz primaće. Tata je u roku odma izjurio za njom. Onda je moj dida izvadijo mobitel iz žepa od jakete. On je utipkao broj i rekao je: „Alo Bing! Navata san ti još dvoje! Biće žetončića ka u priči!” Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.


Slične vijesti

04.11. (22:00)

„Pa mogu li Hrvati, ka samostalni i suvereni narod, izabrat da neće ljubit ničije dupe?“

Bilježnica Robija K: Tramp ili Kamomila

Dida je rekao: „Znaš šta ja ne kužin, unukiću? Zašto samo Amerikanci biraju američkog presjednika?“ Ja sam pitao: „Nego ko bi ga triba birat, dida?“ Dida je rekao: „Pa on upravlja deboto sa cilin svitom, a ne samo sa Amerikon! Odlučuje di će se započet neki rat, di će završit, kome će se udrit samkcije, kome neće, koji je genocid poželjan, koji je nepoželjan, kome će se uzet nafta, kome neće… Nije baš demokracki da samo mali dil čovičanstva bira čovika koji može jebat mater cilon čovičanstvu! Bereš?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“ Dida je rekao: „Evo uzmi nas Hrvate…”

Onda sam ja pitao: „Šta sa nama Hrvatima, dida?“ Dida je rekao: „A to… Znači, mi Hrvati ćemo, po odluci naše vlade, svakako američkon presjedniku morat ljubit dupe! Pa jel bi onda bilo normalno i demokracki da i mi možemo na izborima birat koje je to dupe štašmo ga morat ljubit? Jel tako, unukiću?“ Ja sam rekao: „Ako ti kažeš, dida…“ Dida je rekao: „Normalno da je! Jerbo nikako nije svejedno oćemol u dupe ljubit Trampa ili Kamomilu! Evo, ja bi da se mene pita masu rađe ljubija Kamomilino dupe! Al niko me ništa ne pita! Tu je problem!“ Ja sam pitao: „A zašto bi rađe Kamomilino?“ Dida je rekao: „Prvo i prvo, zato šta je žensko dupe lipše od muškog! A drugo i drugo, čuja san da Trampu nije mrsko prdnit! I zamisli da prdne baš kad ga Hrvati ljube u dupe!” Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

17.10. (21:00)

Da ti prisjedne objed

Robi K.: Nuklearski rat

Mi obitelj smo kod mog dida na Šolti sidili u kužini za obidom. Onda je odiza brda iz vatrogasnog doma tuta forca zazvečala sirena. Onda je moj dida skočijo se iz katrige i viknijo je: „Ljudi, ovo je uzbuna za atomski napad! Bižmo ća u sklonište!“… Dida je ždrokijo i rekao je: „Sve između ditinjstva i starosti ti je koma i umna bolest, moj unukiću! Čisti ljucki višak! I kako onda čovičanstvo može opstat kad dođe nuklearski rat? Samo ako sačuva najbolje, a riši se najgorih! Normalna stvar!“ Onda je tata dignijo glavu iz pijata i rekao je: „Čoviče božji, pa ti govoriš ka zadnji nacista! Jel kužiš da si isti ka ovi šta bi itali atomske bombe?“ Dida je rekao: „Ma je li, zete? Koliko se ja mogu sitit, kad su se zadnji put itale atomske bombe, nisu ih itali nacisti! Nego su ih šiknili oslobodioci! Jel tako?“ Tata je pitao: „Pa šta sa tin oš reć?“ Dida je rekao: „Proša san ja ratova i ratova, moj miki! Naučija san ja koji je to pricip!“ Ja sam pitao: „Koji je princip, dida?“ Dida je dignijo perun i rekao je: „Triba se borit protiv okupatora i spašavat od oslobodilaca! Igraš dupli pas! To ti je amen!“ Nova stranica iz Bilježnice Robija K.

10.07. (00:00)

Ćakula oko pošipa

Robi K: Slučaj Rogač

Odma do kuće od mog dida na Šolti je parcela od pokojnog barba Jerka. Na parcelu je doštekćao neki barba sa žutim bagerom. Onda je moj dida u roku munja dojurijo iz dvora. Dida je stao isprid bagera i raširijo je ruke. Pozva ga je na drink.

Barba Ferdo je potegnijo guc pošipa i rekao je: „Ma daj nemoj me činit smijat, fosilac! Nisan ti ja kriv šta su te ćopile godine pa si propuva! Znaš da mi malo bacaš na Bajdena!“ Dida je raširijo ruke: „Šta fali Bajdenu?“ Barba Ferdo je rekao: „Kako šta fali, jebate? Pa viš da ne zna ko mu glavu nosi! Ne može pogodit vrata, čoviče, koma ga je gledat! Ima miljon godina, a na čelu je najveće svjecke sile!“ Dida je rekao: „Pa šta je tu loše? Bajden se ujutro lipo probudi i promisli: Asti iruda, koga san ono danas triba zbombat? Iran ili Irak? Il možda Kuvajt? I pošto se ne može sitit, odluči da je najbolje ne zbombat nikoga, da slučajno ne falije… Starost ti je izvor mudrosti, moj Ferdo, samo šta to ne bere tvoj mladi mozak!“ Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

26.06. (14:00)

Bog u navijačkom dresu

Bilježnica Robija K.: Misa za naše momke

Dida je pitao: “A o čemu si pizdija na misi?” Don Joso je rekao: “Ma znaš šta, malo mi je dokurčilo uvik ponovo čitat Pavlove poslanice Rimljanima, Korinćanima i Bračanima, koga se za to briga? Pa san pozva ekipu da se pomolimo da sutra bog pomogne našin momcima na evropskon prvenstvu…” Mama je podviknila: “Bravo! Tako i triba!” Tata je rekao: “Sad je našin momcima bog najvažniji igrač!” Don Joso je rekao: “I rulja je to super primila! Otprašili smo po desetak očenaša i zdravomarija, a onda je krenilo drukanje i navijanje, pa pisma, ono, ajmo naši, ubićemo-zaklaćemo, znate i sami kakvi je naš svit…” Mama je rekla: “Nego šta! Ma svaka van čast, don Joso!” Tata je rekao: “Koji će nan kurac vira i crkva ako bog neće igrat za nas!” Don Joso je počeškao se po ćiverici: “Jedino šta je crkvi bilo zapopizdit vruće…”Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

28.05. (19:00)

'Moramo istražit jel van sin popija triske zato šta je zločest il zato šta je Hrvat'

Bilježnica Robija K.: Upis u mladež

Onaj Kane Šteta iz mog razreda je išao da će se upisat u mladež Houmlend muvmenta. Njega su u kamcelariji od Houmlend muvmenta primili oni barba Buzdo i barba Puzdro. Barba Buzdo je njemu rekao: „Pa nemoš ti ka pičkulinac od devet godina svatit program Houmlend muvmenta, čoviče! To je za tebe teška filozofija!“ Kane Šteta je rekao: „Kako ne mogu svatit program kad san ga naučija napamet!“ Barba Puzdro je dignijo ombrve: „Cili program? Da čujen!“ Kane je isprsijo se i rekao je: „Srbi su govna!“

Barba Buzdo i barba Puzdro su pogledali se. Onda je barba Puzdro rekao: „Dobar je mali, jebate!“ Barba Buzdo je rekao: „Stvarno je napredan za svoje godine!“ Kane je pitao: „Oćul sad dobit crnu uniformu?“ Barba Puzdro je rekao: „Još neš! Prvo se tribaš par miseci dokazat na terenu!“ Kane je klimnijo sa glavom. Barba Buzdo je pitao: „Jel imaš kojeg Srbina među frendovima?

Pošto se mi u Houmlend muvmentu ne družimo sa Srbima!“ Kane je rekao: „Neman!“ Barba Puzdro je rekao: „Sigurno? Uvatimo li te da igraš na balun il na franje sa nekin Srbinom, isti sekund letiš iz mladeži! Kapito?“ Kane je rekao: „Kapito!“ Barba Buzdo je rekao: „Jel može sad jedno intimno pitanje? Zašto si se odlučija učlanit u Houmlend muvment?“ Kane Šteta je rekao: „Mama mi je Srpkinja!“

Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

14.05. (22:00)

Krenula segregacija

Robi K.: Houmlend muvment

Mi obitelj smo pičili sa trajektom kod mog dida na Šoltu. Onda smo kad je trajekt armiža u Rogač iskipali se iz trajekta u tatinom škodilaku. Samo malo dalje na cesti je bila prugasta rampa. Na rampi je bijo veliki okrugli znak. Na znaku je pisalo Carina. Tu su auti iz trajekta čekali u koloni. Tata je rekao: „Šta je ovo, jebate irud?“ Mama je izbečila facu: „Neam blage…“ Kraj rampe je jedan barba vikao u mengafon: „Molimo sve putnike iz Hrvacke da idu u livu traku, a one iz drugih zemalja u desnu! Ponavljan, putnici iz Hrvacke u livu, a ostali u desnu traku!“ Mama je pitala: „Ma šta je sad ovo, za gospu blaženu?“ Tata je izbečijo facu: „Neam blage…“

Poslje smo mi sidili kod mog dida u dvoru. Tata je škarpunijo se po faci. Dida je njemu rekao: „A jebiga, zete, viš da je situacija konplicirana! Sve se prominilo priko noći!“ Tata je rekao: „Šta se prominilo? Debil nas je tlačija ka da smo zadnji teroristi!“

Barba Tonino je rekao: „Bogami su zbajbučili Franina! Malopri ga odvelo u lisicama!“ Don Joso je rekao: „Nemaju pržuna na otoku, pa san in da ključ da ga zakatanče u konobu od župnog dvora!“ Moj tata je pitao: „Zašto su ga zbajbučili?“ Barba Tonino je rekao: „Zato šta je podržava ustaše! A sad se pravi Englez!“ Mama je pitala: „Kako se pravi Englez?“ Don Joso je rekao: „Govori da nije glasa za Domovinski pokret, nego za Houmlend Muvment! Ma vidi kurca!“ Dida je pitao: „Ima li još domaćih izdajnika?“ Don Joso je rekao: „Zasad samo Franino! Al i on će posli tri pive prić na našu stranu! Znaš kakvi je to prilivoda!“ Novo poglavlje iz Bilježnica Robija K.

23.04. (14:00)

Vježba na manjincima

Robi K.: Niža matematika

Ona učiteljica Smilja je stojala isprid ploče i rekla je: „Današćemo na satu niže matematike malo trenirat zbrajanje i oduzimanje! Za vježbu ćemo provat složit saborsku većinu! A saborska većina će onda, razumi se, sastavit vladu!“ Mi u razredu smo piljili u nju sa težim čudilom. Uča je rekla: „Znači, kako sad stoje stvari, najviše šansi za sastavit novu vladu imaju HDZ i Domovinski pokret ako se skompaju! Jer pošto osin Domovinskog pokreta i zastupnika manjina niko drugi ne jebe HDZ!“ Mi smo i dalje blejali sa ošamutom. Uča Smilja je rekla: „E pa da vidimo! Znači, HDZ ima šezdesjednog zastupnika, a Domovinski pokret bez onog tupsona Kolakušića trinajs!

Onda je ona tuljanica Niveska dignila ruku. Ona je rekla: „Osandesdva!“ Učiteljica je rekla: „Bravo, Niveska! Znači, HDZ plus Domovinski pokret plus manjinci jednako je osandesdva mandata! Više nego dosta da se sastavi vlada! Samo tu ima jedan problem…“ Moj drug Dino je pitao: „Koji problem?“ Uča Smilja je rekla: „Problem je šta oni iz Domovinskog pokreta ne žele u kompu sa Srbima! A među onih osan manjinaca ima čak tri Srba!“ Ja sam pitao: „Zašto ne žele sa Srbima?“ Uča je rekla: „Kako zašto, Robi? Zato šta su ustašinjosi! A ustašinjosi i Srbi ne mogu skupa, to smo učili na satu prirode i društva! Ustašinjosi mogu Srbe smistit u logor, al nikako u vladu! Kapito?“ Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

11.03. (14:00)

Robi Hud

Robi K.: Kragićkina mater

Moj tata je za maškare se zamaškara u premijera Plenkovića. On je obuka modri veštit i natracka je po kila gela u kosu. Ja i mama smo u hodniku njega gledali kako se gleda u ogledalo. Tata je popravljao kravatu i pitao je: „Kako izgledan?“ Mama je njemu rekla: „Izgledaš ka kreten!“ Tata je rekao: „Znači, uspija san!“ Mama je rekla: „Jesi!“ Onda sam ja uletijo: „Zar nisu maškare bile pri dvi šetemane?“ Tata je rekao: „Jesu!“ Ja sam pitao: „Pa zašto onda vi tek sad idete u maškare?“ Mama je rekla: „Zato šta je umrla Kragićkina mater!“ Ja sam zableušio se u nju sa težom zblentozom. Mama je sagnila se prema meni i rekla je: „Gleaj, malac… Juče smo saznali da je Kragićki riknila mater! A ti i sam znaš kakva je Kragićkina mater bila rospija i oštrokondža!“

Onda su moji roditelji odgibali u maškare na sprovod Kragićkinoj materi. Ja sam mojoj sestrici Damjani rekao da ajmo se i mi doma igrat na maškare. Damjanica je pljesnila sa rukama i rekla je da ona će bit Barbika. Ja sam rekao da ja ću bit Robi Hud. Damjanica je pitala: „Ko je Robi Hud?“ Ja sam rekao: „Robi Hud krade lovušu bogatin razbojnicima i dili je poštenoj sirotinji!“ Onda sam iz škatulice izvadijo plavu kovertu. Onda sam iz koverte izvadijo dvista eura. Damjanica je rekla: „Tata kaže da je on to krvavo štedija!“ Ja sam njoj rekao: „E, al tata je isto iša u maškare! On sad nije naš tata, nego je hrvatski premijer!“ Damjana je pitala: „Šta to znači?“ Ja sam rekao: „Znači da ove đenge nije uštedija, nego ji je opljačka!“ Iz novog poglavlja Bilježnice Robija K.

12.02. (14:00)

Priče za laku noć

Bilježnica Robija K.: Crvenkapica je mrtva

Moja sestrica Damjana je noćas se upiškila u krevet. Mama je ujutro sidila u kužini sa mrgudnom facom. Ona je pila kavicu i uzdisala je. Ja sam sidijo do nje i žnjopao sam kakao sa baškotom. Onda je u kužinu ugibao moj tata. Njega je na stolu čekala čikara sa kavicom. Tata je srknijo jedan jači guc i rekao je: „Uh, dobraaaa…“ Onda je tata zapalijo španjulet. Onda je mama njemu rekla: „Damjanica se sinoć upiškila u krevu!“ Tata je rekao: „Na bava kua? A zašto?“ Mama je rekla: „Neam blage! A pre je ona velika da bi činila pod sebe!“ Onda sam ja rekao: „Upiškila se zbog priče!“

Tata je sidijo na krevi kraj Damjanice i pričao je. Ja sam ležao na drugoj krevi i slušao sam. Tata je govorijo: „I onda je strašni vuk uletija u kolibu i izija je baku!“ Damjana je pitala: „A Clvenkapicu?“ Tata je rekao: „Crvenkapica je uspila uteć! Onda je trkala u selo da zovne upomoć lovca Luku!“ Damjanica je pitala: „I?“ Tata je rekao: „I onda je lovac Luka ubija Crvenkapicu!“ Damjana je zinila: „Kako?“ Tata je rekao: „Lipo! Repetira je dvocjevku i sprašija joj metak u glavu!“ Damjanici je uzletila zbunjoza: „A nije ubija vuka?“ Tata je rekao: „Nije! Ubija je Crvenkapicu! A sa vukom je posli otiša na piće!“ Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

31.01. (09:00)

Tonino je uprdija u glavu da dida mora umrit pri njega! A isto su godište! Bereš?

Robi K.: Didova smrt

Onaj didin frend barba Tonino sa Šolte je nazvao moju mamu na mobitel. On je njoj rekao da je dida umra. Mama je cijuknila: „Kako to misliš, umra?“ Barba Tonino je rekao: „Nije doša kod Bepa u konobu! A bija nan je četvrti za trešetu! Znači, stoposto je umra!“ Mama je podviknila: „Pa možda nije doša jerbo je osta doma, čoviče, a ne zato jerbo je umra!“ Barba Tonino je rekao: „Zašto bi osta doma ako se u Bepa igra trešeta, jebaga led? Otkad ga znan, taj nije propustija ni jednu paku!“ Mama je rekla: „Pa ima mali miljon razloga za ostat doma, jebate! Možda je skupija plauritu! Il je dobija proliv! Il je žginca nogu!“ Barba Tonino je rekao: „E znan, to san i ja pomislija! Pa san mu iša doma kucat na vrata! Al ne otvara!“ Mama je uzdahnila: „Asti krv irudovu!“ Samo onda je nama neko doma kod kuće zalupao na vrata. Ja sam odgibao u hodnik za otvorit. Na vratima je bijo moj dida. Iz Bilježnice Robija K.