Mudri dida
Robi K: Bitak i vrime
Moj dida sa Šolte je došao kod nas doma u Split na doček nove godine. Mi smo naveče žnjopali pršut i francusku i sarmu i pečenog odojka. Onda je moj dida pogledao na uru i rekao je: „Asti iruda, već je jedanes ipo! Ćerce, aj donesi oni štrudel da nabrzihen sašijen fetu-dvi, jerbo ću morat poć leć!“ Mami je uletilo čudilo: „Saš poć leć, po ure pri ponoći? Ali neš dočekat novu godinu?“ Tata je rekao: „Koja ti je to spika, fosilac? Doša si sa Šolte u Split na doček nove godine, i saš prije ponoći otić na spavanje?“
Dida je srknijo dva guca postupa. Onda je on rekao: „To ti je stvar taktike, zete! Umisto da ja čekan novu godinu, masu je bolje da ona čeka mene! A ne ovako ka vi! Dočekaš novu godinu, još obučeš bolju veštu i napraviš frizuru, a posli toga se ne stigneš ni okrenit i već ideš dočekivat sljedeću novu godinu… Ako vrime leti, moraš bit dobar komad imbećilea da mu još dodaješ gas! Ubra san ja tu kurbanjsku logiku sa novin godinama, unukiću! Šta je godina novija, ja san stariji! Koji bi je kurac onda čeka? Kad bi se tome pripustija, jebate led, pa ja bi za jedno dvaes-tries godina moga i umrit!“ Mama je uletila: „Za dvaes-tries godina? Ajde?“ Tata je uletijo: „Da ga nisi malo pretjera, fosilac?“ Dida je rekao: „Okej, za četrdes-pedes godina, isti kua… Oćel više ti štrudel?“ Novi Robi K. za Peščanik.