Ne možeš to rastjerati ni zvučnim topom
Reportaža iz Beograda: Ovo je Srbija koja je konačno zagledana u sebe i svoje stvarne probleme
Kad pokušam da neku pouku izvučem iz ranijih iskustava, shvatim da iako živim u Srbiji već evo uskoro 45 godina, ništa slično nisam prolazio. . Sigurno, bilo je protesta, imali smo i revoluciju, ali okolnosti su bile bitno drugačije. Oba puta se radilo o naporima da se izborna pobeda odbrani i volja naroda poštuje. Ovog puta ne radi se o izborima. Vučićev premijer je već podneo ostavku (doduše samo u medijima), a Vučić lično izbegava da objavi šta će biti sledeće.
Uspeh studentskih protesta ne može se jasno kvantifikovati, oni traže da institucije rade svoj posao i da se odgovorni kazne. Opozicija od koje se studenti redovno distanciraju traži formiranje prelazne vlade koja bi bila oročena i čiji bi jedini zadatak bio priprema uslova za fer izbore. Vučić je više puta ponovio da prelazne vlade neće biti dok je on živ. Ne bi ni Milošević svojevremeno popustio opoziciji i narodnoj većini, ali na strani opozicije tada je bio i bitni spoljni faktor. Podrška njegovom rušenju, i politička i finansijska došla je sa zapada. Ko će da plati i zašto novu revoluciju u Srbiji? Nismo bitni. U zapadnim agencijskim vestima protesti u Srbiji – koliko god mnogoljudni i emotivni – su fusnota. U svetu u kojem se događaju mnogo veća sranja nego ovo naše, gde Evropa nije sigurna da zna kako da nadomesti katastrofalno skretanje s kursa Trampove spoljne politike, izgleda da ćemo morati sami da se vadimo. Ravno do dna