Hvala, Gorbi, 3.10.1990., Dan ujedinjenja Njemačke
Političar koji nije želio vladati
Prema državničkim standardima mora mu se suditi strogo kao jednom od najvećih gubitnika u istoriji. Sa stanovišta humanosti, sud je mnogo povoljniji: omogućio je milionima ljudi da povrate slobodu, ne samo proglasio nego i primenio načelo nenasilja u unutrašnjoj i spoljnoj politici, i dobrovoljno napustio položaj (premda to nije morao da učini) jer nije želeo da uđe u sukob i rizikuje ljudske živote da bi ga sačuvao. Ali tom humanošću i jednim zapravo antipolitičkim stavom, Mihail Gorbačov otvorio je vrata ljudima mnogo gorima od sebe. … Staljin nije ni sanjao da će ga naslediti čovek kao što je Hruščov (koga je ocenio kao ne naročito pametnog seoskog đilkoša); Hruščov nije mogao ni pomisliti da je „veseljak Leonid“ sposoban da orkestrira unutrašnji puč protiv njega; Andropov je loše procenio Gorbačova, a Gorbačov je pogrešno pročitao Jeljcina. Jeljcin je doveo Putina da uradi jednu stvar, a dobio je nešto sasvim drugo. Nadajmo se da će i Putin napraviti istu grešku. Peščanik
