Tak' se tu pri nama dela
Nekoliko hrvatskih priča s radnog mjesta: Lako je tako radit…
Priča 1: Prijateljica radi u jednom državnom zavodu. Njezin posao je vođenje društvenih mreža. Ne radi ništa i nema nikakvih zadataka. Kad bi samoinicijativno nešto i htjela, starije kolegice je spuste na zemlju: “mala, ne pravi se pametna”.
Priča 2: Prijatelj radi u jednom zagrebačkom poduzeću. Radi na održavanju. Smjena je od 7 do 15. Dođe na posao u 7:15. Pije se kava do 9. Nešto se malo prčka do 10:30 kad je gablec. Nema nikog u firmi do 12. Onda se pije kava do 13. Nešto se malo prčka do 14:30. Lagano spremanje za doma.
Priča 3: Prijateljica na jednom državnom fakultetu, u pravnoj službi. Nije dobila posao preko veze. Radi puno i pod stresom je jer radi i tuđi posao. Odradi stvari za njih par baba koje ne rade ništa. Između ostalog radi i kadroviranje i zapošljavanje novih ljudi. Za svako zapošljavanje dolazi uputa kome ide posao jer je netko od nekoga. Nikoga još nije zaposlila prema sposobnostima.
Rasprava na Redditu.