Hoću majko, hoću...
Nacionalna groupie: Samo luzeri nemaju vezu
Bogatunčić Kiki kod kojeg stanujem na Vrhovcu počeo mi je lagano prigovarat što uopće ne radimo na njegovu scenariju o zlatnoj mladeži. Pa sam brže bolje nadrkao dvije stranice kao nekakvih dijaloga. Navečer, dok smo opet povlačili kokain i otvarali butelje, dao je to pročitat nekoj ženskoj koja se prvi put pojavila kod Kikija na kokainskim seansama. Prokleto šmrkanje, prokleti kokain, pomislio sam u panici. Skoro svi u ovom prokletom Zagrebu počeli su nešto šmrkat. Evo, i ja sam si sjebao život. Imao sam jebeno dobar smještaj u elitnom dijelu grada, a Kiki mi je upravo suptilno dao do znanja da bi mi najpametnije bilo pokupiti prnje. Izašao sam pred zgradu, zapalio cigaretu, kada je došao premijerov glasnogovornik. Ne želim više biti novinar. Ako biste vi sad mogli poslat SMS Tomaševiću da me se zaposli u Gradskoj čistoći. Imam sve kvalifikacije… Nova zgoda Nacionalne groupie.