Bolje da je sklekove radio ispred Pernara
Nacionalna groupie: Imala sam Desingericu, šila sam
Navečer smo zajedno stajali u prvom redu u nekom novom noćnom klubu tamo blizu studentskog doma na Savi. Oko nas hrpa studenata u ekstazi. Desingerica ćelave glave izlazi na neveliki stejdž. Svi smo podigli ruke u zrak kao poražena vojska koja se predaje nadmoćnijem neprijatelju. Nije ni počeo trepovat, a već je skinuo s noge tenisicu. Bespoštedno me lupao tenisicom lupao po glavi, trepajući: “Ma sedi dole, siso, nemoj da si vrisno, ja tvoju malu vozim s tristo konja…” Na neku mazohističku spiku čak su mi godili Desingeričini udarci tenisicom. Da, ja sam toliko nesposoban da čak ni vozački ispit nisam položio. Pa mi takvi obrijanoglavi frajeri otimaju ženske i voze ih u svojim brzim, sportskim autima. Toliko sam već primio udaraca da više ništa nisam osjećao. Otvorio sam oči i spazio kako iz Desingeričine tenisice viri novčanica od 50 eura. Netko od klinaca ubacio mu je to kao što je moj stari kontrabasistu Zlatnih dukata u prorez na kontrabasu ubacivao kune. Hitro kao mačak slaninu, istrgnuo sam tenisicu iz Desingeričine ruke i kroz ekstremnu gužvu probio se prema izlazu iz kluba. Oleg Maštruko me slijedio. Ali i horda klinaca. Derali su se za mnom da vratim tenisicu. Ma, vratit ću kitu labudovu, kaže Svirac u još jednoj riskantnoj zgodi.