"Njegova košarka imala je dušu, baš kao što je on bio duša od čovjeka"
Mirza Delibašić, posljednji romantik
Bio je rođeni talenat, neviđena elegancija (kažu da je kao mali „trenirao“ balet!), lakoća pokreta, precizan šut, raznovrsne asistencije… Kad danas vidim plejmejkere kako se krive i pogrbljuju dok vode loptu, setim se Mirze koji je to činio trčeći sasvim uspravno. Njegov pas o pod bio je njegov lični patent koji su mnogi pokušavali da kopiraju, ali nisu mogli jer nisu imali osećaj za pravodobno dodavanje kakav je imao Kinđe, kako su ga zvali. A tek šut… Elegantni, nedostižni luk i za one koji su bili mnogo viši od njegovih 197 cm, precizan. Možda mu je zbog melanholičnog karaktera nedostajalo malo temperamenta, malo pozitivne drskosti koju je i za njega imao Dragan Kićanović. Zato su i bili tako veliki tandem, dva beka kojima se divila cijela Evropa. Imao je, međutim, hladnokrvnost, znao je pogoditi u odlučujućim trenucima. U finalu Manile 1978. protiv SSSR-a Moka Slavnić ga je u timeoutu, prije dva slobodna bacanja, “stimulirao” okladom u 100 dolara da će “promašiti bar jedno”. “Bacio si 100 dolara”, rekao je Mirza i mrtav-hladan zabio oba. Buka