Za izgubljene Zemljane koji bi na Mars
Laibach – Love is Still Alive (2023): Nije najlošiji, ali je najmanje originalan
Od trbovljanskih skromnih rudara do današnjih kauboja je prošao veliki tranzicijski ciklus. Mrzili su kapitaliste i izrabljivače, kleli se u komunizam i jedinstvo sakrivajući se iza kojekakvih političkih paravana, subverzivnih art koncepata i programa manipulirajući trendovima, te s prethodnim albumom “Vir sind das Volk”, naizgled prestali sa švrljanjem, ali ne dugo. Ostavili su odavno krampove, lopate i pijukove, osnovicu radničke klase i industrije, te na ovih nešto manje od 40-ak minuta nabacili mamuze, šešire i zajahali alpske ždrepce i ždrebice. Nema se što filozofirati, opet su se prostituirali na lagodan način, Mute Records stoji iza njih, nije bitan sadržaj, koliko biznis i vješti marketinški trik koji ovdje proklamirano zbori o nekakvim svemirskim odisejama o odašiljanju posljednjih Zemljana na Mars kroz lukavo režiranu i zanimljivu crnu psihodeličnu komediju. Terapija