Rečeni Prigožin je i inače jedna od najvećih enigmi “zagonetke umotane u enigmu“, kako je Čerčil nazvao Rusiju. Stepen sloboda koju si je privatni ratni preduzetnik davao u odnosima s kremaljskm vojnom vrhuškom, pa i s kremaljskim glavnokomandujućim, nezamisliv je i u sistemima neuporedivo manje rigidnim od ruskog. Zašto je Putin tako dugo i strpljivo podnosio svakodnevna Prigožinova napušavanja njegovih desnih ruku Šojgua i Gerasimova, ostaće večna enigma. Ne može se to objasniti samo učinkovitošću Kuvarovih jedinica. Koliko god Kuvarev državni udar bio neuspešan – i beskrvan – rezultat je bio ogromna napuklina u (naoko) monolitnoj strukturi Putinovog evroazijskog carstvija. Šteta je, da kažemo, nepopravljiva, što opet ne znači da će se Putinovo carstvije srušiti kao kula od karata… Putinov veleprotivnik, velemajstor Kasparov, velemajstorski je postavio stav, prepričaću: „Ne treba se“, kaže Kasparov, „bojati kolapsa Rusije, Rusija je davno kolabirala“. Kasparovljevoj „oceni“ se nema šta prigovoriti, uz napomenu da je stanje kolabiranosti – iliti, stručno rečeno, entropije – jedno od najstabilnijih stanja na ovom nestabilnom svetu. Zagonetka umotana u enigmu biće još zagonetnija i enigmatičnija ako Prigožin izvuče živu glavu – komentira Svetislav Basara prekjučerašnji breaking.