Vječito gladni
Komentar: Doba fatalne udobnosti
Živimo u vremenu koje nas iz godine u godinu eksponencijalno udaljava od vremena Hugoovih jadnika. Barem što se tiče uslova za život. Mi ne patimo njihove patnje. Ne bolujemo njihove bolesti. Životni standard nam je danas tik iznad granice očaja, ne umiremo od gladi. Patnja nikada u potpunosti nije izbrisana, ali je uopćeno ublažena. Stanje društva je jadno, a ne toliko da bismo sebe poistovjetili s jadnicima. Ne uspijevamo dotaknuti dno. Štaviše, aktivno se radi na tome da ga nikada u potpunosti ne osjetimo, da se ne bi slučajno u nama probudio bunt, ili, bože mi oprosti, revolucija. Zarobljeni smo u fatalnoj udobnosti. Buka