Jude Law manipulativan i hladan u ulozi ‘Mladog Pape’
U okviru vantakmičarskog programa 73. venecijanskog filmskog festivala, 3. septembra su zajedno prikazane prve dve jednosatne epizode televizijske serije The Young Pope oskarovca Paola Sorrentina (napisao je i scenario) koja će se od 10. oktobra emitovati u šest zemalja (Italija, Nemačka, Velika Britanija, Irska, Austrija i Francuska) na kanalima Sky Atlantic i Canal+.
Lenny Belard (Jude Law) je prvi američki Papa iz konzervativne struje katoličke crkve što je evidentno i iz odluke da uzme papsko ime Pius (XIII), tradicionalno vezano za tvrdu politiku Vatikana. Na položaj najmoćnijeg čoveka katoličke crkve Belard dolazi iz naivnog verovanja Kardinalskog zbora da će njegovim izborom imati više moći nad odlukama u Vatikanu i uz minuciozno pripremljenu medijsku kampanju orkestriranu od strane kardinala Voiella, vatikanskog državnog tajnika (odličan Silvio Orlando), polazi im za rukom Belardov pontifikat. Pogrešnom procenom situacije u kojoj su opasnost videli od izbora kardinala Michaela Spensera (James Cromwell) i podmetanjem njegovog mladog protežea, sveštenici ne samo da ne dobijaju željenu kontrolu, već jedan za drugim počinju da gube sigurnost svojih položaja. Pius XIII je beskompromisan, otporan na humor i nezainteresovan da stekne prijatelje. Tako će naprimer prekinuti zabranu pušenja koju je u Vatikanu uveo Ivan Pavao II, ali samo za sebe i sestru Mary (Diane Keaton), časnu sestru koja ga je podizala u sirotištu i koju je po imenovanju za Papu helikopterom ‘dodžetovao’ u Vatikan da mu služi kao desna ruka.
Od prvog dana Belard će sveštenstvu i kaluđericama doneti glavobolju grubim ponašanjem i stavovima. Za doručak će zahtevati Cherry Coke, odbaciće većinu predloga državnog tajnika i odbiće sve intervjue i televizijske termine, zato što ne želi da mu iko vidi lice. Istovremeno će uceniti vatikanskog ispovednika da mu prenosi najskrivenije tajne sveštenstva.
Kako se priča odvija, uloga sestre Mary se sve više kristališe. Ostavljen od svojih hippy roditelja kao beba, Belarda zajedno sa još jednim dečakom, u katoličkom sirotištu podiže sestra Mary, jaka ličnost koja će obojicu motivisati na karijeru u crkvu. Taj drugi dečak je kardinal Dussolier koji se takođe nalazu u Vatikanu i na čiji uticaj na događaje koji slede treba računati.
Komičnih elemenata u seriji postoji i onu su pre svega ugrađeni u uloge italijanskih glumaca u okviru najvišeg sveštenstva. I pored toga bi bilo preterano jednostavno Mladog Papu uporediti sa ‘Habemus Papam’ Nannija Morettija, što je moglo da se pročita u nekim kritikama ovih dana. Moretti je svesno gradio komediju, a to kod Sorrentina nije slučaj. Jude Law se pojavljuje u svojoj do sada najfinijoj ulozi kao manipulantan, emotivno hladan konzervativni poglavar crkve koji sebe proglašava Bogom. Ovo je, makar prema onome viđenom u Veneciji, velika televizijska preporuka.
Takođe van konkurencije prikazan je i Bleeder kvebeškog reditelja Philippa Falardeaua (prema Wepnerovom nadimku ‘The Bayonne Bleeder’) sa Lievom Schreiberom, Elisabeth Moss, Naomi Watts, Ronom Perlmanom i Michaelom Rappaportom u glavnim ulogama.
Nekadašnjeg šampiona teškaške kategorije u boksu Chucka Wepnera najviše pamte po legendarnom meču sa Muhammadom Alijem 1975. u u kome je izdržao 15 rundi na nogama, svega 19 sekundi pred oglašavanje kraja meča. Malo manje se zna da su Wepnerova izdržljivost, duh, disciplina i veliko srce inspirisali Silvestera Stallonea da napiše scenario za film ‘Rocky’, što je jedan od detalja koji će u filmu ‘Bleeder’ biti polazna tačka čitave radnje. Liev Schreiber je skoro neprepoznatljiv Wepnera sa dramatičnim brkovima 1970-ih, zalizanon, proređenom kosom. ,
Nakinđuren zlatom, u bundama i tesnim kariranim pantalonama, koliko god da je na liniji klišea kojih u ovome filmu ne manjka, njegov look se slaže sa likom švalera iz sredine naseljene probisvetima, sirotinjom i radničkom klasom. Uz izvanredne kostime Vicki Farrell, jedna inače bezbojno ispričana naracija dobija estetski vizuelnu dinamiku. Kompliment ide i na adresu Corey Allena Jacksona za muziku u filmu i produkcijski dizajn Inbal Weinberger (‘The place beyond the pines’, ‘Blue Valentine’, ‘Beasts of no Nation’).
Wepner je iz Bayonna, nezgodnog kraja u New Jerseyu u kome je naučio da pesničenje rešava probleme. U filmu ga upoznajemo kao odraslog čoveka koji već nosi titulu šampiona New Jerseya, usput se izdržavajući poslom slobodnog trgovca pićem. Oženjen, ali notorično neveran, on svoju suprugu Philis (Elisabeth Moss) godinama stavlja na probu i na kraju ostaje bez prijateljstva jedine osobe koja ga je bezuslovno podržavala.
Falardeau se jedva dotiče Wepnerovog uspeha i čitavu priču bazira na njegovom rapidnom padu od junaka New Jerseya, do čoveka nerealnih očekivanja koji živi van svojih mogućnosti u svetu fantazije o holivudskom uspehu baziranom na Rocky-ju. Afere, droge, sumnjivi poslovi, ‘cirkuske borbe’ u ringu sa medvedima i konačno zatvorska kazna, to bi bila opisna putanja dešavanja u filmu. Scenario Jeffa Feuerzeiga i Jerryja Stahla nije tanak, ali nije ni uzbudljiv. Sve što se dešava, dešava se jednom ravnom linijom sa puno već viđenih stanica. Ljubavna priča je takođe tu – Wepnerovu drugu ženu koja ga je izvukla iz problema igra Schreiberova žena u stvarnom životu Naomi Watts.
Odličan kasting se ne prepoznaje toliko u izboru glumaca za glavne role koliko u zaposedanju uloga za likove Silvestera Stallonea (Morgan Spector) i Muhammada Alija (Pooch Hall), koji ne samo da su njihove fizičke kopije, već znaju i da glume.
Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.
