Intervju sa Basarom: Mi smo dru­štvo s po­re­me­će­nim cen­trom za rav­no­te­žu

Nikad nije kasno za vlastiti podcast

Povodom pokretanja emisije Crveni karton Svetislav Basara je dao dobar intervju za matični medij. Osim što ima i dobar moto emisije: “Da bih gledao normalan dijalog na televiziji morao sam da napravim svoju emisiju”

He­gel ka­že, a tre­ba mu ve­ro­va­ti, da iz isto­ri­je ni­ko ni­ka­da ni­šta ni­je nau­čio. Ono što je s na­ma pro­blem je­ste što na­ša isto­ri­ja ne­ma „du­bi­nu“, pro­to­č­nost, što se do­ga­đa­ji u njoj ne uda­lja­va­ju, ne ble­de, ne pro­la­ze, ne­go se aku­mu­li­ra­ju i ko­m­pri­mu­ju pod vi­so­kim pri­tis­kom. To na kra­ju stva­ra za­gu­še­nje i pos­ta­je pre­pre­ka za bu­du­ć­nost… Đi­n­đi­će­vim ubi­stvom pre­pu­nje­na je ča­ša be­z­ko­nja. Real­nost pod­no­si haos do jed­ne ta­č­ke, po­sle ko­je sta­vlja ta­č­ku. I tu po­či­nje dru­štve­na en­tro­pi­ja… Tvi­te­ra što se ti­če, ta dru­štve­na mre­ža je do te me­re im­be­ci­l­na da je uo­p­šte ne uzi­mam u ob­zir. Tvi­te­ra­ši – svi do jed­nog – unu­ci su onih low-te­ch idio­ta ko­ji su dav­nih go­di­na po zi­do­vi­ma ka­fan­skih nu­žni­ka pi­sa­li „ov­de sam da­na tog i tog je­bo tu i tu“. Ne­ma ni­čeg no­vog pod Su­n­cem. Sa­mo se s vre­me­nom po­ve­ća­va ču­j­nost i vi­dlji­vost glu­pos­ti.