Esej: Pas koji puši
Ponekad kao da čitav svet za nas i nije zaista svet, takav kakav jeste, iskonski svet sa njegovim zakonima i lepotom, sa njegovom strukturom, nego je nekakvo ogledalo koje mi uporno nagonimo da nam otkrije isključivo naš lik, naš duh. Ili, učini mi se, taj svet kao da je samo sirovina koju mi večito transformišemo u našu ljudskost, u njene osnovne principe… Da bismo opstali u svetu, u toj ravnoteži sa svetom, svakako, moramo da imamo oči i sluh za svet… Naš nalog je užasno prost ali strahovito težak: moramo dopustiti svetu da bude svet, moramo kamenu dopustiti da bude kamen, a životinji životinja – piše Radomir Konstantinović. XXZ…