Umberto Eco je znao reći da bi „samo Bibliju, Homera i strip Dylan Dog mogao unedogled iščitavati, a da nikada ne dosade"
Dylan Dog: Detektiv za noćne more
Iako Dylan Dog obično asocira na horor, u pitanju je mnogo širi svijet. Čudovišta se u stripovima koriste za sve i svašta, između ostalog i za kritiku nepoželjnih pojava u društvu. Detektiv se godinama suočavao s mnogim utvarama, a neke od njih liče na poznate ljude i pojave. Obični problemi tako poprimaju ozbiljnije dimenzije, a iza svakog se krije neko novo čudovište. U takvom svijetu nema mnogo nade, pa je vizija budućnosti uglavnom vizija pakla, u kojem će svi građani u nekom trenutku postati živi mrtvaci. Današnji, moderni strahovi su djeca onih starih, predačkih. Suvremeni čovjek se nije odmaknuo od straha od smrti, na kojem se temelje i sve druge fobije. Bojazan od paukova, visine, vode, sve je to zebnja da se život ne okonča. Nisu dakle monstrumi važni, jer su svi jedno te isto – ono s čim svako mora da se suoči da ne bi izgubio kontrolu nad životom. Zbog te univerzalnosti mnogi su se u Dylana zaljubili još osamdesetih godina prošlog vijeka. XXZ