Sad se družimo uz male ekrane koji stanu u džep
Degradacija kinoprikazivača na prostoru bivše države: od filma do parafilma
Da bismo danas govorili o kinoprikazivačkoj delatnosti na prostoru naše regije, moramo probati zamisliti vreme koje je prethodilo ovome danas. fimsko prikazivaštvo i distribucija su iskočili iz svog prethodećeg, socijalističkog ležišta ili zgloba, iz epohe u kojoj su vrednovane sa posebnim prestižom, postavši odjednom suvišna i neisplativa delanost usred dominacije onoga što se jednokratno isplati po merilima tržišne, neoliberarne matrice “poduzetništva”. Šta je onda prikladnije od toga da u hiperkapitalističkim, hiperrealističkim uslovima kinoprikazivačka delatnost, bude smeštena, praktično sanitarno sklonjena, evakuisana u tržne centre, u 2D ili 3D digitalizovani format raznih “Cinepleks” kutija. Pri tome, filma istovremeno sve manje ima u raskošnim kino dvoranama koje sada predstavljaju čist prostorni višak i anomaliju. Iste te dvorane koje zakatančeno čekaju neizvesnu sudbinu podizane su i štovane u bivšoj domovini kao hramovi vizuelne taktilnosti u kojima se odvijala čarobna predstava pretvorbe snova čuvanih na posebnim trakama koje su se predavale isključivo spretnosti ruku kinooperatera. Kulturpunkt
