Božo Kovačević o Krleži, kroz sjećanja Bore Ćosića - Monitor.hr
13.05.2015. (11:41)

Nas tri brata skupa ratujemo...

Božo Kovačević o Krleži, kroz sjećanja Bore Ćosića

“Da je, kakvim čudom, doživio stotu, Krleža bi svjedočio raspadu još jedne države, još jednoj seriji promjena naziva ulica i ostvarenju još nekih od svojih ideala koji su, kako se to odjedanput ispostavilo, mnogima uvijek bili jedini ideali, premda se do 1990. činilo da su predano radili na ostvarivanju projekata nespojivih s tim idealima”, piše vrlo zanimljivo (bivši) političar i diplomata Božo Kovačević o Krleži, uz pomoć Bore Ćosića.


Slične vijesti

20.07.2020. (09:30)

Novi Bora Ćosić

Jergović: Dnevnik pisca koji je dobro razumio kad polazi danski kraljevski voz

Ćosićev “Dnevnik 2013 – 2020” svome čitatelju pruža neku vrstu zaklona i sigurnosti u mišljenju i življenju, kakve u nas nije bivalo od Krležinih vremena, i od vremena Krležine međuratne esejistike, s tom, opet, razlikom što se pod Krležinu strehu sklanjala ordija nedovršenih, uprosječenih i nikakvih, i što se pod Krležinom strehom i dan danas lijepo živi i parazitira po kojekakvim leksikografskim zavodima i na inim krležinskim, krležološkim i krležomanijačkim sinekurama, dok je pod Ćosićevom strehom uglavnom pusto i prozračno, i to na obje strane, beogradskoj i zagrebačkoj. Piše Miljenko Jergović za Jutarnji list

17.06.2019. (09:30)

Zabavni park EU

Bora Ćosić: Evropa je rahlo tlo, i to je dobro

“Evropa je cela uvek jedno rahlo tlo. A to je možda i njena prednost, jer u toj nedoumici – šta ćemo i kako ćemo – rađaju se razne varijante, pa često i pozitivne” kaže pisac Bora Ćosić u intervjuu Novostima. Dotaknuo se osjetljive teme imigranata – “od Kine do Egipta, Evropa je crpela mnoge činjenice kulture i uopšte napretka, samo je imala jedan duh sinteze. Upravo je on stvorio ovaj mali, ali poseban kontinent, od onoga što smo crpeli s te strane, i sad je vreme, dok primamo nesrećnike s istoka, da se setimo toga”.

06.05.2019. (12:30)

Nenad Polimac razgovara s Borom Ćosićem

U intervjuu se dosta priča o filmu Bate Čengića “Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji” snimljenom po Ćosićevoj knjizi. “Znate li da je Bata Čengić natjerao Dragana Nikolića da se popne na onaj visoki tvornički dimnjak i objesi zastavu. I to bez ikakve zaštite. Dragan je, međutim, na sve pristajao, on je bio pravi mangup sa Čubure” – priča Ćosić. Mada se iz razgovora stiče dojam da je film Uloga moje porodice (1971) teško uhvatljiv, on se može vidjeti na YouTubeu u verziji koja traje 1h i 10m.

Bora Ćosić se inače prilično redovito javlja na Twitteru pod korisničkim imenom Poslovi, snovi, adrese. Njegov prikvačeni tweet glasi: Možda preterujemo u jednom. Kada s toliko mnogo energije, naučne akribije i upornog ubeđivanja bavimo se osobama koje zapravo, ipak predstavljaju samo šaku razbojnika koji su se domogli vlasti. Ali oni to nikada ne bi uspeli da nije uspeo njihov žanr, žanr bešćutni i neljudski. Bora Ćosić Wikipedija.

04.02.2019. (13:00)

Lijepu posvetu Dušanu Makavejevu u Danasu napisao je Bora Ćosić: Svet, nepromenljiv i tvrd, treba još uvek sve tačnije tumačiti, da bi možda postao drugačiji (o Marxovoj 11. tezi).