Pandemija ponašanja
Boba Đuderija: Kriza identiteta
Nekako sam uvijek mislila da je rukovanje benigno u odnosu na grljenje. To se može, ajd’. I tako pružim ruku, a čovjek nasuprot mene mrtav ‘ladan ne pruži ništa. Dalje, uđem u autobus, propisno zamaskirana, a u autobusu pola njih s maskom, pola njih bez maske. Zabuljim se u nekog tipa bez maske i razmišljam kako nije ni čudo da neki ljudi više ne podnose nikakve mjere. I buljim tako puna razumijevanja, a tip se namrgodi i drekne: Šta je?! Ako ti smeta šta ne nosim masku, izađi iz autobusa! Dosta je meni takvih šta zabijaju nos u tuđe živote i svima bi diktirali kako će se ponašat! Ovce obične!… Otada u autobusu gledam ili kroz prozor, ili u pod. Ili jednostavno pješačim. I tako sam upala u problem. Preciznije, imam krizu identiteta – piše Boba Đuderija. RTL…