Basara tjedni digest: Šest odličnih kolumni

Uvod u long-read

Brzi i ne baš kratki pregled kolumni Svetislava Basare proteklog tjedna, ali je zato temeljit. Grehota je Basaru izostaviti i kratiti…

• Elem, nakon zvaničnog nedolaska Lavrova, usledio je zvanični dolazak Olafa Šolca. Šolc je blagoizjavio da zemlje pretendentkinje na članstvo moraju uskladiti politike sa politikom EU i da moraju biti međusobno priznate. To znači da se sankcije Rusiji moraju uvoditi, a da se konstruktivni pregovori sa Prištinom moraju nastaviti. Visoki Vučić se zdravo iznenadio – a dvorska se svita uzibretila – jer se navodno prvi put čulo da je priznanje Kosova sine qua non… O, lafe
• Kao što Politiku, a.k.a. Rotopalanku, smatram malignijom od Informera i Aloa – kasnije ću pojasniti zašto – tako RTS, a.k.a. Nadzemnu septičku jamu u Takovskoj 10, smatram pogubnijom od Pinka i Happyja. Za Informer, Alo, Pink i Happy važi pravilo what you see is what you get, što će reći da uprkos tome što svi ti mediji lažu, bulazne, manipulišu i maste bez mere i granice, u njima nema nikakve laži, nikakve prevare. Oni najiskrenije i najotvorenije lažu. Sadržaji Rotopalanke i RTS – deci, omladini, radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji izgledaju upeglano, pristojno, na momente čak i profesionalno, ali ispod napisanog/emitovanog na sav glas vrišti jadno i bedno stanje duha, istovetno Informerovom… What you see is qwrz
• Posle podužeg natezanja oće piški, neće piški, oće konstituiše, neće konstituiše, konačno je konstituisana Skupština Varoši beogradske – i to bez žrtava u ljudstvu i materijalu, što nije uvek bio slučaj. Gradonačelnik će, kako stvari stoje – i ako se drugačije ne naredi – biti Aleksandar III Šapić. Aleksandar II je Vulin. Aleksandar I, Visoki, zna se ko je… Bilo je, doduše, vremena kada su beogradonačelnici bili vrlo važne figure – Branko Pešić i Bogdan Bogdanović, na primer – ali ta se vremena neće ponoviti. I to s dobrim razlogom. Beograd takve ljude više ne zaslužuje. Bogdana, naime, Bogdanovića, arhitektu, pisca, intelektualca evropskog formata, iz Beograda je najurila rulja parapolitičkih huligana… Aleksandrida
• Možete se vi ibretiti do mile volje, ali tvrd vam stojim da je sasvim u redu – da je štaviše preporučljivo gledati – emitovanje programa poput „Zadruge“ i drugih organizovanih javnih jebačina, jer se to uklapa u ekonomiju presazdavanja sveta koja na svetlost dana izvlači sve mrakove. Emisije poput napred opisane normalno bi morale biti nedopustive, pa i sankcionisane, nevolja je u tome što su neizbežne, nezaustavljive, u izvesnom smislu i debelo zaslužene. Ovako vam to stoji. Ne unose takve emisije konfuziju u narod. Takve emisije nastaju kad je narod nepovratno konfuzan i iskvaren. Sarapa protiv sotone
• …uplaših se da je naša politička scena iz histerične faze prešla u psihotičnu. Stvar se, međutim, ubrzo razjasnila. Još uvek smo u zoni komfora histerije. Prijavu je podneo nekakav desničarski pokret poetskog imena – ko da mu je, božemeprosti, kumovao Bećković – „Nema nazad – iza je Srbija“. Pre nego što pređemo na „meritum stvari“, valja naglasiti da se ime pokreta zajebalo u računu, još kako ima „nazad“. Tek nas čeka napredak u tom pravcu… Iza je Rusija
• Ako bi trebalo u jednoj reči opisati srpske politike (svih vremena i boja), onda je ta reč – neodlučnost. Politička neodlučnost je u Srbiji pravilo, uz nekoliko retkih izuzetaka koji ga potvrđuju. Koreni političke neodlučnosti kriju su u neiskorenjivoj sklonosti u „našem narodu“, poznatoj kao i jare i pare, a među bezobraznim pripadnicima „našeg naroda“ kao neodustajno iznalaženje načina kako da se karaš ko štuka, a da ti ne uđe… Kvota neodlučnosti