Otišo si, sarme probo nisi
Basara: Sarmom protiv neprijatelja
Kao što smo stotinama puta apsolvirali, naše društvo već vekovima životari u vanvremenoj i neprobojnoj kapsuli sublesastih seljačkih iluzija – suštinski je tu nebitno da li je to iluzija besklasnog društva ili Velike Srbije – u kojoj se svaki prodor realnosti, faktografije, svaki (makar najmanji) nagoveštaj istine, smatra kao neprijateljski akt i u kojoj se, npr, podaci o broju mrtvih i zaraženih tokom epidemije krivotvore (bez ikakve opipljive koristi od toga) samo zato da ne bi bili – tačni. Ko u takvom ambijentu hoće da uspe u životu – a ko to ne bi poželeo – munjevito se uklapa u nitkovsku šemu opštenarodnih iluzija (svih boja) i onda mu je samo nebo granica, a sve ostale granice i ograničenja nestaju, ko bi se baktao sa tako beznačajnom granicom kao što je granica pristojnosti. Da li im je to bila namera ili su to učinili nehotice, ostaće misterija, kako god, drevni oci srpske državnosti su navrat nanos sklepali (i za sva vremena zacementirali) pretpolitičko društvo u kome se nitkovluk isplati i u kome se haluciniranje smatra vizionarstvom. Ko drugačije kaže – taj kleveće i laže. A ko tu namerači nešto da promeni – dobije metak u leđa… – piše taj subverzivni genije Svetislav Basara za Danas.