Ako uporno pokušavaš da uradiš ono što nije moguće, redovno propuštajući da uradiš ono što možeš, na kraju ćeš morati da radiš isključivo ono što moraš
Basara: Prekjuče za danas
I kad piše o “velikoj Srbiji” puca od šarma i duhovitosti: “Višekratno sam prolazio auto-putem Beograd – Rovinj via Zagreb ali tek sam ovoga puta, Bog zna zašto, primetio skretanja za Ogulin, Viroviticu i ostale varoši sa srpske granice snova koju je vaktile nacrtao Šešelj. Grabeći prema Rovinju – preko teritorija na koje Šešelj (začudo) nije polagao pravo – ne mogodoh da ne pomislim da je pomisao (želja, nastojanje) jedne siromašne i razvaljene zemlje poput Srbije – koja za dvesta godina nije uspela da poploča centralni prestonički trg – da se proširi do te razdaljine, nužno morala rezultirati OVIM, a na trenutke mi se učini da je rezultat mogao – a možda i morao – biti i mnogo gori”.