Basara postnovogodišnji pregled

Tjedni pregled iz komšiluka

Ah, kad je šteta ne linkati na svaku od zanjih kolumni Svetislava Basare, pa evo o čemu je majstor pisao:

• Kosti iz ormana – Najveće postignuće Carstvija Vučićevog, koje ove godine ulazi u desetu godinu postojanja – i kome, kako stvari stoje, neće biti kraja – sastoji se u tome što je, iako mu to nije bila namera, poskidalo sve veštačke obraze, razvejalo sve pičkine dimove i kao na dlanu pokazalo da ne postoje nikakva prva i druga, radikalska i pristojna, Srbija, da postoji samo jedno veliko, drljavo mačije jebalište u kome lud znate već šta zbunjenog…
• Zli jezičci – Ako srpsku (histeričnu) političku scenu zamislimo kao drevnu vagu, na jednom tasu videćemo Visoki Vučićev Teg od sto kila, a na drugom tasu četiri-pet apotekarskih tegova od po sto grama koji daju sve od sebe ne samo da izjednače jezičke na političkoj vagi nego da prevagnu…
• Molčanije – Pročitah u nekim novinčinama da je Nj. s. Porfirije u novogodišnjem intervjuu na RTS – koji nisam gledao jer televizore odavno ne gledam – izjavio da se ubuduće, osim uoči Uskrsa i Božića, neće pojavljivati u javnosti. Naprotiv, smatram da bi crkva, s patrijarhom na čelu, trebalo da bude mnogo prisutnija u javnosti. Ali za svoj groš i u svoje ime. Takođe ne mislim da crkva treba da bude apolitična i da ne sarađuje s vlastima…
• Fiskalni Božić – Jedna od „posebnosti“ kojom se Srblji ponajviše diče – a naročito „svetosavski pravoslavci srbskog stila“ – bezbeli je neodustajna privrženost SPC julijanskom kalendaru koji za gregorijanskim kalendarom – važećem u ostatku sveta, ali i u svetovnoj nebeskoj Srbiji – kasni (zasad) trinaest dana, a kako vreme bude prolazilo, kasniće i više. Po svetosavskoj računici, za katolike, jeretike i ateiste sudnji dan će nastupiti, recimo, danas, a za nas pravoslavne Srblje tek posle trinaest dana, tokom kojih ćemo moći da seirimo i uživamo u paklenim mukama inovernika i nevernika…
• Afera “Spartak” – Tema naše današnje kolumne nepuštanje Novaka Ðokovića u Australiju. Na stranu histerične, patetične i zaumne reakcije bulumente pjevača, glumaca, zabavljača i sirotinje raje, loša stvar po srpsku istoriju i život je to što su srpske političke elite (svih boja, da ne bude zabune) pokazale da pojma nemaju kako svet (još uvek) funkcioniše i da žive u zabludi da fleksibilna pravila burazerskog pluralizma važe i u ostatku sveta, što (još uvek) nije slučaj…