Beskrajna noć
Basara: Opanci i obojci
Čim su preksinoć između 20 i 22 sata pozatvarana biračka mesta, u Beogradu je odjeknula snažna eksplozija. Ne, ne, ne trčite pred rudu, ne silazite u skloništa, nisu se ratna dejstva prelila iz Ukrajine u Srbiju – bar ne zasad – to je mojoj neznatnosti pucao qwrz ko će na izborima pobediti, a ko izgubiti. Pisac hoće da kaže da na ponuđenim izbornim listama nije bilo nijedne politike kojoj bih punog srca dao svoj glas. Ali to je već stara vest. Nova vest je da takvih politika u dogledno vreme (a možda i više nikad) neće ni biti… Što reko onaj televizor: tražili ste, gledajte. A ako vam se ne svidi to što vidite – i što ćete gledati – to ne znači da to niste tražili, jer da niste tražili – nego ste tražili leba preko pogače – ne biste pokušavali da sa tri igrača, od kojih jedan nema nogu, drugi je slep, a treći sipljiv, istrčite na teren timu od 1.200 uvežbanih igrača spremnih na grubu igru… – dva dana poslije meditira tako Svetislav Basara.
