Kako gledati vlastitu propast?
Basara: O bezdržavnosti i vlastitoj političkoj deemocionalnosti
Tadića i njegovih 40 razbojnika jeste TREBALO smeniti, debelo su to bili zaslužili, problem – koji je izmakao Vesninoj (Pešić), i ne samo njenoj, pažnji jeste to što nije bilo nikoga da ga zameni i što bi se sve – sve ga na JexS-ovo mesto došao Franja Asiški – svelo na manje više isto. A zašto, zato što nemamo državu, niti smo je ikada imali i što je – kako stvari stoje – nikada nećemo ni imati. Ruku na srce, i ja sam to vrlo kasno shvatio, tek negde 2014, kada se bezdržavnost pogoršala proporcionalno porastu (povratku) autoritarnosti, tako drage većinskom srpskom srcu. Nekako u to vreme sam se politički deemocionalizovao, dokonao da davno započeti procesi raspadanja – koje je jedva dva-triput pokušano zaustaviti – po sili nužde moraju ići do svog žalosnog kraja, koji je sve bliži, tu je, nadohvat ruke. Nije da sam dibidus ravnodušan – kamo sreće da jesam – ali vaistinu me zabole Sebastian da li će razaranje strukture koja nikada nije ni sagrađena kraju privesti Vučić ili će posao preuzeti SZS – piše neodoljivi Svetislav Basara za Danas.