Basara: Nekritična masa
Ne sporim ja (niti sam ikad sporio) da su famozni uslovi očajni, ali znate šta, u Srbiji je sve očajno, toliko očajno da samo politički analfabeti istrajavaju u nadi da će se jednom stvoriti „kritična masa“, da će negde planuti „iskra“ koji će prizvati vlažni srpski san svih vremena – neočekivanu silu koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar. Pisac hoće da kaže da lično poznaje popriličan broj ljudi iz „mase“ koji su vaktile klicali „za koga, za Tita“, pa arlaukali „Slobo, slobodo“, potom ćutke (Referendumski lopov nije voleo buku) urlikali „Vojo, državotvorče“ i da bi na kraju završili skandirajući „Aco, Srbine“. Šta te i takve – a legion im je ime – sprečava da sutra (dobro, de, ne baš sutra, ali u dogledno vreme) počnu arlaukati „Guzijane (Vuk Jeremić), majstore“? Pre sedam dana bih napisao „Đido, delijo“, ali zbog divljaštva koje Đilas ovih dana trpi neću da mu stajem na muku. Nekritična masa se, kako vidimo, „prelije“ iz Tita u Slobu, a posle svakog prelivanja sve bude gore – piše pjesnik-analitičar Svetislav Basara za Danas, od prije neki dan.