Svaka mu je ko vladičina
Basara: Nedovršenost Srbije
Bi juče skup „Nade za Srbiju“ (nadam se da će proteći bez žrtava u ljudstvu i materijalu), danas će biti još jedan „Protest protiv nasilja“ (nadam se da će i on proteći bez žrtava u ljudstvu i materijalu), Željko Mitrović je – po Visokoj Preporuci – najavio zatvaranje „Zadruge“, a šta će bit sutra – ne zna se. Sve će to biti džaba krečenje. Srpske podele – tačnije srpski bipolarni poremećaji – neće biti prevaziđeni sve dok se ne obavi posao koji je morao biti završen krajem XIX veka, što će reći – dovršavanje rudimentarne države Srbije i njeno odvajanje od političkih partija. Da li mislim na neku vrsta džamahirije – jednog od retkih društvenih uređenja koje nismo isprobali – u kome su svi građani ministri, ambasadori, predsednici opština itd. Ne. Daleko od toga. Mislim na državu u kojoj je politička konstanta – institucije i državni aparat – nezavisna od političkih promenljivih, tj. političkih partija i samovolja stranačkih alfa mužjaka. U Srbiji je suprotno od toga – dakle, podređenost institucija partijama – prihvaćeno kao tradicija i najnormalniji poredak stvari, kao što se, npr., „gde si, bre, pička ti materina“ ne smatra uvredom, nego izrazom prisnosti… piše, riše i džaba kreči famozni Svetislav Basara u tamo nekim čudnim novinama.