Rezime
Basara: Konfliktni identitet
Uskoro će biti trideset pet godina – više, dakle, od polovine mog dosadašnjeg života – otkako se bavim istraživanjem ovdašnjih paranormalnih (i parapolitičkih) fenomena tokom kojeg perioda sam došao do samo jednog sigurnog zaključka – Srbi naprosto nisu u stanju da opstanu bez konflikta, a da ne izgube „nacionalni identitet“. Do tog zaključka sam došao metodom poređenja srpskog ponašanja iz perioda kada su Srbi, silom prilika (i pendreka) živeli koliko-toliko beskonfliktno – mislim na doba SFRJota – i perioda koji je započeo slomom Jugoslavije, a koji, kako stvari stoje, nikada neće završiti… Posle pada komunizma, kada je konfliktnost opet postala dozvoljena, pa i društveno poželjna, decenijama potiskivano srpstvo prelilo se i preko granica Srbije, po komšiluku, pa se – posle svima poznatih krvavih peripetija – podvijenog repa (skraćeno za Kosovo) vratilo u svoj atar. Da li je srpstvo izvuklo neke pouke? Da li je pokušalo da okrene ćurak naopako i da se lati izgradnje, ako ne baš beskonfliktnog, a ono uljuđenog i tolerantnog društva? Izvesno vreme (i na silu Boga) – da, čak mu je i dobro krenulo, sve dok složna braća nisu streljala Đinđića. Posle je ponovo nastupilo doba – moglo bi se reći „zlatno“ – konfliktnosti, s tim što su se mržnja i zloduh razdora okrenuli prema unutra i ograničili se na unutarsrpska prepucavanja, za sada manevarskom municijom. A posle – posle ko zna – piše Svetislav Basara čiju poeziju bi bilo šteta kratiti.