Bolje sit gladan, nego sit glup
Basara: Kolektivna neinteligencija
Saznadoh prekjuče preko mog prozora u svet Vajbera da sam, skupa sa ostatkom sunarodnika, u proseku najgluplji u bivšoj Jugoslaviji. (Sad će neprejebivci da graknu: Pa je l’ ti trebo Vajber da to saznaš?)… Ako je prosečna nacionalna inteligencija obična glupost, takozvana kolektivna inteligencija je naučna činjenica. I definisana je ovako: „Sposobnost grupe za pronalaženje boljih rešenja za rešavanje problema nego što su u stanju njegovi pojedini članovi.“ Iz napred priloženog proizlazi da pripadnici određene grupe/društva uzeti pojedinačno mogu biti izuzetno inteligentni, ali da kao grupa postupaju neinteligentno, glupo, čak idiotski. Pojedinačne inteligencije što se tiče – mislim na inteligenciju u osnovnom značenju snalažljivosti i prilagodljivosti – Srbi se mogu podičiti IQ-om od 280. Ne preterujem, nema im tu premca, niko drugi, nigde u svetu nije u stanju umesiti tako ukusnu pitu od govana i napraviti auto na drva, ubaciti „budž“, prebaciti žicu preko elektrovoda pa krasti struju, naći „vezu“, umuvati se preko reda, odseći uvo pa zakrpiti dupe, da ne nabrajam, spisak je ogroman and counting… procjenjuje inteligenciju naroda Svetislav Basara.