Na direktnoj liniji sa svetošću
Basara: Jesen patrijarha
Budući da si Srbija laska da je bogzna kako patrijarhalna zemlja – mada bi se moglo štošta reći o finesama te patrijarhalnosti – bilo je predvidivo da će izbor novog patrijarha SPC, koga neretko (i netačno) nazivaju i „srpski patrijarh“, u pogledu medijske gungule zaličiti na nekadašnji izbor za mis Jugoslavije. Na kraju je, bez mnogo natezanja, za patrijarha izabran doprekjučerašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, koji je – ako mene pitate – bio i najbolji izbor. Kako to znam? Odgovor je jednostavan. Onaj koga Euromahala označi kao „Vučićevog čoveka“, a Kitaj-Gorod kao „papoljupca“, koga, dakle, nenavide i jedni i drugi, mora biti dobar. Tačka. Osim toga, lično (i podugo) poznajem Njegovu novosvetost, Porfirija. Moja je neznatnost, štaviše, anticipirala njegovo uspenije na tron Sv. Save. Tu nedavno, povodom nebitnim za našu priču, čuo sam se telefonom sa (tada još) mitropolitom zagrebačkim, kojom zgodom sam mu rekao, citiram po sećanju: „Ako budeš izabran za patrijarha, biće mi vrlo drago, ali ću te (ako bude povoda) žestoko kritikovati zbog klerikalizma i etnofiletizma.“ Na osnovu prvih postizbornih patrijarhovih izjava, rekao bih da (zasad) neće biti (bar ne mnogo) povoda za kritike te vrste… piše Svetislav Basara za onaj Kurir.