I šesta kolumna danas
Basara: Desant na ustoličenje
Iako sam o sebi mislio kao o antropološkom pesimisti, pokazalo se da sam bio ekstremni antropološki optimista kad sam pomislio da će Porfirije koliko-toliko ukrotiti pomahnitali etnofiletizam u SPC. Naprotiv. Dodao mu je gas do mere da je etnofiletizam – budući da je Porfirije neupredivo obrazovaniji, veštiji diplomata i slatkorečiviji od poč. Irineja – sada brži, jači i bolji. Na političkom mitingu upriličenom u subotu posle podgoričke doksologije – iliti srpski slavoslovlja – Porfirije je održao govoranciju dostojnu neke misice. Ko biva… rekao je između ostalog… „najradije bih vas sve i sve građane Crne Gore stavio u srce i odneo pod Ostrog“ i dodao da „smo svi jedno bez obzira na razlike“. Propustio je da kaže, iako je u podtekstu rekao – „pod uslovom da smo svi Srbi“… Inače, Crnogorce, ovakve kakvi su sada – na ivici nepomirljivog neprijateljstva prema Srbima – nisu „stvorili“ Đilas, Vatikan i Sekula Drljević, nego Milošević, Koštunica, akademski guslar Bećković i plejada njihovih epigona i zanosača muda. Porfirije i Joanikije će ih tvrdoglavošću, gordošću i odsustvom smirenja napraviti još crnogrorskijim… piše Svetislav Basara o svom prijatelju Porfiriju.