Laku noć, Boro
Basara, ako i sluša muziku, pusti si dvije pjesme – jedna od njih je i Čorbina ‘Dobro, jutro’
Bio je – laka mu zemlja – mnogo značajnija ličnost nego što je i sam mislio da jeste, a nije da nije mislio da je značajan. Daleko od toga. Samo nije shvatao u čemu je njegov značaj. Njegov bend Riblja čorba, po kom je dobio (i rado nosio) nadimak Čorba, nije uzmicao Bijelom dugmetu, svakako je bio originalniji, a otišao bih tako daleko da ustvrdim da su Riblja čorba – i isto tako dobra, ali manje popularna Yu grupa – bili jedini autentični rok izraz nekadašnje Jugoslavije. Sve je tu bilo svetsko, a naše. Budući autentični narodni čovek, bilo je predvidivo da će – kad se narod na svoju nesreću dogodio, Boro stati uz narod. Za razliku od vodećih „narodnih ljudi“ (koje i u ovom nekrologu nabijam na qwrz), na sopstvenu štetu. Ali ne i na štetu muzike, koju je nastavio da stvara i izvodi takoreći do umrlog sata. Svetislav Basara