Sollier na ranu
Autobiografija nogometaša je i za one koji ne prate nogomet: Sport nije apolitičan
Sport se tiče svakoga, i onih koji ga moraju trpjeti, i onih koji se njime bave (malo), i onih koji navijaju za svoje timove (previše). Zato moramo reći da sport pripada svima, da svaki kvart mora imati na raspolaganju infrastrukturu da se čovjek oznoji, poboljša zdravlje, zabavi se kroz igru. Sport koji se igra i za koji se navija uključuje ogroman broj ljudi, uključuje interese, dovodi do toga da ljudi troše i zarađuju, rezultira izgradnjom stadiona, tiskanjem četiri dnevna sportska lista, popunjavanjem kafića i sati televizijskog programa Tko god inzistira na tome da je sport apolitičan, da je oko sporta čista agonistička barijera, da je na neutralnom teritoriju, ili je imbecil ili već neko vrijeme kuži sve, ali smatra da je apolitični argument koristan. Ne postoji nešto poput apolitičnosti. Tko se ne bavi politikom, samo prepušta stvari drugima, piše u autobiografiji talijanski nogometaš Paolo Sollier. Novosti