236/365, petak, 24. kolovoza 2001.

Veliko spremanje

Mislim da ću danas učiniti nešto što jako davno nisam. A možda i neću. Jer, teško da postoje teže stvari od odlaska kod zubara i velikog spremanja stana. Dobro, odlazak u vojsku bi sigurno ušao u izbor, ali to ti se događa samo dvaput u životu (prvi put kad služiš vojni rok i onda kad poslije ideš u rat - barem je dosadašnjim generacijama tako bilo). Uglavnom, kako me zubi još služe bez većih bolova (popravio ih u vojsci - a, šta kažete na kombinaciju?), očito se spremam na spremanje. Moj se pojam urednosti uglavnom svodi na gomilanje smeća. Ideja čistog stana je, posljedično, smeće složeno tako da ne smeta obavljanju svakodnevnih zadaća. To je prekrasan koncept, ali čovjek svejedno poželi otići korak dalje.

Dobro, odlučio sam, odluka je iznimno bitna, samo izvršenje onda i ne mora ovisiti o banalnim vremenskim parametrima. Kreiram si odstupnicu jer je čišćenje jedan od najgorih poslova. Nema lijeka protiv prašine, nema pažnje koja će te osigurati od propišavanja WC-a (zato treba instalirati pisoar, muškarcima je školjka najgori neprijatelj), nije izmišljen način žderanja sendviča ili kokica u krevetu bez pripadajućeg nereda, ne možeš pušiti da ne ostaviš pepeo za sobom i tako redom. Dakle, krećeš u avanturu koja pouzdano završava porazom. Apsolutno sizifovski, ogroman psihološki pritisak. Nije onda ni čudo da odustanem nakon kupaonice ili kuhinje, nemoćan i slab. Ili počistim cijeli stan bez naočala snizujući bitno vizualne kriterije. Osim svega, kao dijete sam bio alergičan na prašinu. Vidite vi kolika je to žrtva. Strašno.

Idealno rješenje je, naravno, ženska ruka. Ali, ne očekujte previše - ukoliko nije riječ o vašoj majci i nekom sasvim modernom modelu, iliti berbi (dopustite malo šovinizma, te umiruće vrste), neobavezno, ničim izazvano spremanje vašeg stana teško da će ići. Očistit će ga onda kad se odluči useliti, a to donosi sasvim nove komplikacije. Metla u rukama možda i nije toliko loša...

Muškarac se suočava s problemima (nije li vrijeme da matrijarhat dokrajči i tu smiješnu dogmu), pa ću i ja sa svojim. Možda.