E, pa sretan vam Vaš dan, drage naše dame
Svetlana Slapšak: Beskonačni 8. mart
Zašto je to jedini praznik koji je svaki put različit, svaki put postavlja pitanja, svaki put se od njega zahteva nešto drugo, svaki put se čudi čemu takav praznik, dokle još da se slavi, zar nije prevaziđen? Takva pitanja ne postavljaju se nijednom drugom prazniku, državnom, crkvenom, mrtvenom. Ženama ne smeta postavljanje pitanja niti im smetaju kritike – naprotiv – na sve su navikle i ne čude se, kad je slavlje slavi se, kad je neizbežno cmizdri se. Više mrzimo napadno veselje i crknute karanfile, a naročito likove koji ih nose kao da im je ta ruka u gipsu. I zašto danas mnoge od nas smatramo da 8. mart ima više smisla nego ikada? Odgovor je jednostavan: 8. mart je otvoreno socijalistički, jer nosi sve socijalizme od 19. veka pa nadalje, sve ruševine socijalizama, sve neostvareno i skoro zaboravljeno. Pre svega, ideju jednakosti, socijalne države sa besplatnim osnovnim servisima – zdravlje, obrazovanje, kultura, boravište, mobilnost…
Jedino feminizam ne mrzi nijednu novu društvenu grupu, ne zahteva vernost, ne drži se „slova“, ne obazire se na mokre snove o cenzuri posvuda i ne gaji nostalgiju ni do jedne varijante socijalizma – jer socijalizam u temeljnom obliku nosi u sebi. Feminizam ne može živeti u palanci, jer mu je tesno, ne može sa elitizmom, jednoumljem, bezumljem, sa patrijarhatom pogotovo ne. Feminizam se obnavlja u sirotinji, liže rane u alternativi, razmišlja u toplome ćošku i zagrljaju, obnavlja se u kuhinji i vodi politiku na ulici. A to su mesta gde se rađaju socijalizmi. Svetlana Slapšak za Peščanik.